Божевац, ратарско насеље на рубу Стишке равнице један је од значајнијих трговачких и занатских центара и раскршћа овог краја почетком ХХ. века.
Први подаци о Божевцу датирају из 16. века, тачније из једног Турског тефтера из 1542 године, који је издала Мађарска Академија Наука и који тада броји 9 домова.
1718 године Аустрија окупира ове крајеве и врши попис насеља и становништва који открива ненасељеност овог подручја. У том попису Божевац броји 11 домова.

Током 19. века почиње интензивније насељавање места. Попис из 1820 године региструје 113 домова, а 1844 несто висе од 185 домаћинстава са 1305 становника. У то време Кучево броји 124, а Петровац 152 домаћинства. Поименични попис од 13. Јула 1863 регистроваће 261 домаћинство. У том периоду бележе се и први досељеници Новог Божевца, који ће бити и родоначелници постојећих реона у селу. То су били Ћоса, Тулеја, Пантелеја, Голуб, Аврам и Мата.

Крајем 19.века све је више трговачких радњи, занатлија и кафана, те тако настаје потреба да се уради урбанистички план центра, ради планског формирања чаршије, пијаце, изградње цркве, амбуланте и апотеке.
Одлуком Владе Србије, 1896 године Божевац је проглашен за варошицу, са правом организовања пијаце и великог сеоског вашара.
1901 године усваја се урбанистички план села.

Трогодишња школа почиње са радом 1842 године, а први свештени храм датира са почетка 18. века и у функцији је све до краја 19.века, када је 1896 године завршена и освештана садашња црква Св. Апостола Томе.
Постојећа зграда школе отворена је 1924 године, а 1964 и 1965 године, дограђена су јој бочна крила и од тада добија садашњи изглед.

Пре првог Балканског рата 1912 године, Божевац броји 4000 становника, четворогодишњу школу, пошту, телеграф и лекара.
Између првог и другог светског рата, Божевац се развија производно и трговински, тако да је проиизводња и трговина стоком била у пуној експанзији. Земљорадничка задруга основана је 1924 године а фудбалски клуб 1926 године.

После другог светског рата па све до 1956 године Божевац је општинско место, када одлуком Владе Србије општина прелази у Мало Црниће. Асфалтни пут Божевац-Диван рађен је 1975 године. Дом културе завршен је осамдесетих година, иако у њему већ више од 50 година делује културно уметничко друштво „Бранко Радичевић“.
У последњих 20 година урађене су велике развојне акције од општег значаја становништва и то комасација земљишта, телефонизација у сопственој режији грађана и изградња путева.

Божевац и даље изграђује инфраструктуру за савремен и нормалан живот грађана.

Историјат села Божевац