Време је за ослобођење Србије: Ево шта да се ради

Кратке претходне напомене: прво, нешто се већ ради од онога што ћу навести; друго, наравно да се подразумева „према мом мишљењу“. И треће, прво ћу говорити о акцијама (врста и структура), а затим о политичкој операционализацији платформе „Национална држава – не ЕУ“. Подразумева се да је подела на акције и политику само условна, односно реторичка.

Акције

Ради лакшег праћења излагања, акције ћу прво набројати:

1. Протесна шетња „Никад граница“, понедељак 10. Децембра у 17 часова испред Саборне цркве;

2. Протесни скуп „Одбрана Косова да, ЕУ не!“ у Сава центру у четвртак 13. децембра у 18 часова;

3. Од 14. децембра до 15. фебруара 2013. организовање протесних скупова „Никад граница“ и других сличних скупова по већим градовима Србије (и другим местима, наравно, ако је изводљиво);

4. У истом периоду организовање активности које подижу свест грађана. Чак и да немамо никакав проблем са Косовом и Метохијом, да нема угрожавања територијалног интегритета Србије, опет за Србију економски није добро да иде ка ЕУ (није добро ни због могућности постојања демократских односа, утемељења друштвених вредности итд.);

5. Од 15. до 20. фебруара 2013. оперативно умрежавање свих активиста у Србији како бисмо били спремни да спроведемо прикупљање потписа за народну иницијативу (уставни термин), којом се од Скупштине захтева расписивање референдума (истом приликом прикупљају се потписи за два или три питања на посебним обрасцима, на пример, „Да ли сте за то да се пониште сви споразуми о Интегралном управљању границама на Косову и Метохији“ и сл.);

6. Од 20. до 27. фебруара прикупљање потписа. Устав прописује 100 хиљада потписа. Морамо убедљиво да пребацимо тај број (када смо радили за синдикате народну иницијативу за законски предлог, имали смо 560.000 потписа). Датум је одређен тако да се све заврши пре почетка пролећног редовног заседања Скупштине, што искључује могућност да захтев буде одбијен из „процедуралних“ разлога.

7. Већ 28. фебруара свечано-протестна предаја формалног захтева Скупштини да расправља о расписивању реферандума и предаја прикупљених потписа (да буде присутно најмање две хиљаде људи).

Даље акције зависе од понашања власти.

1. Структура активности протесног марша „Никад граница“: плакатирање, дељење флајера (већ почело), интернет обавештавање (такође почело – имате сајт „Никад граница“); у четвртак 6. децембра конференција за штампу; у петак конференција за штампу испред зграде председника Републике Србије (предаја захтева).

Маршрута: полазак испред Саборне цркве понедељак у 17 часова, иде се Кнез Михаиловом, Српских владара до Председништва (говор), наставаља се у Кнеза Милоша до Владе (говор), Немањином до Уставног суда (говор), завршетак испред Храма Светог Саве (говор).

Озвучење и бина се подразумевају, обележја – само државне заставе.

Најважније: ваша лична активност. Сада, када сте ово прочитали – не данас, не за сат времена – телефон у руке и позовите макар десеторо људи које знате лично да дођу на скуп. И замолите их да они позову макар троје. После им пишите и мејлове, користите Фејс, Твитер и слично. Али ништа не може да буде тако убедљиво као ваша жива реч. Погрешно је размишљање – „шта то вреди“. Ваше мало и мало хиљада других, слиће се у једно велико „никад“.

2. Сава центар у четвртак 13. децембра у 18 часова је у организацији друге групе појединаца (неки од нас смо оперативно ангажовани и око „Никад граница“, а душом и срцем смо сви ми у том пројекту, а сви из „Никад граница“ у пројекту „Сава центар“) је прилика да громогласним аплаузом поздравимо наше представнике Срба са Косова и Метохије, угледне госте из иностранства и друге учеснике.

Салу и набој који ће је спонтано салу ћемо у сопственој продукцији снимати и онда тај снимак о правој подршци коју наши сународници са Косова имају у Београду проследити јавности. На тај начин ће званични Београд бити најбоље осликан у својој циничној, а суштински издајничкој политици према Косову и Метохији. Та политика је заправо политика према целој Србији, само се сада прво прелама на Косову.

3. Пошто је врло вероватно да Влада неће одговорити на наше захтеве, акција „Никад граница“ се развија по градовима Србије и истовремено се ради на томе да грађани у Београду буду упознати с тим ко су чланови Уставног суда. Не само именом него и ликом. Да знају грађани како изгледају угледни правници који ће дати одговор на наше једино питање Уставном суду (који по поднетој иницијативи ДСС формално одлучује о оцени да ли су сви споразуми које сада спроводи Влада, а које је договорио Тадић – неуставни), а које гласи: „Да ли ћете бити Уставни суд Републике Србије или Хашки трибунал са седиштем у Београду?“ Детаљније о овим акцијама бићете обавештени преко сајта „Никад граница“ и на друге доступне начине.

4. Значајан број наших суграђана каже: „Ма грозно је то што нам раде, али Србија не може да се развија без ЕУ“.

Овакав став је математички погрешан. И мора се предузети значајна активност да се објасни да то није тачно.

Ову активност ће у свом средишту (после 14. децембра) имати удружење грађана „Окупљање“. Наравно, око овога нема међу нама никаквог спора, просто морамо да оперативно раздвојимо активности да би у што краћем времену обавили што више посла. Просто да вас не збуњује ко је сада организатор Сава центра, а ко је сад ово – све је то суштински исто.

Активност се реализује на следећи начин: десетак панел расправа у формату: четворица угледних стручњака за питање о коме се расправља и медијатор који има улогу „ђавољег адвоката“ – у нашем случају брани позицију ЕУ (може и неко од титулираних лица која бране ту позицију, али мислим, познајући их, да ће сви одбити да учествују у стварним расправама). То се снима, пребацује на ЦД и на основу тих расправа се обилази Србија (трибине, локалне телевизије) на којима се презентују резултати расправа и бесплатно деле ЦД.

Опет кључна ствар: сви који узму ЦД имају обавезу да га умноже у макар три примерка, да га дају свима за које верују да држе до свог интелекта и да их замоле да умноже у само једном примерку и ураде исто. Тако ћемо направити тираж од 200.000 примерака детаљно утемељених ставова зашто ЕУ економски, морално и за развој демократије није добра за Србију.

Ради ширења ових идеја, покушаћемо да у 18 градова Србије оснујемо своје подружнице, како би се наставила жива непосредна расправа у свим нашим највећим центрима (и у другим местима ако буде технички могуће).

Резултат те расправе преточиће се у једну табелу – ако идемо у ЕУ, онда то, то и то, а, ако не идемо у ЕУ него развијамо националну државу, онда то, то и то. Поред тога, добићемо детаљан аналитички опис главних потеза које мора да повуче нека нова влада ако се хоће стварни развој и добићемо афирмацију стручних људи који су данас скрајнути.

5. Да би се много потписа (подсећам – минимално сто хиљада) скупило у формално седам дана, а реално је три дана (по два дана отпадну на дистрибуцију образаца и прикупљање образаца са терена), претходно мора бити подигнута мрежа свих активиста, у сваком месту обезбеђена координација, за сваку радњу одређена особа која одговара за свој део посла итд. Укратко, разрађено до детаља (све то знамо из минута у минут шта и како треба радити). Тако припремљена организација, сачињена од чланова многих организација и појединаца, онда спремно дочекује почетак прикупљања потписа. То значи, кад им се каже „сад“ – сви тачно знају шта је њихов појединачни задатак. Опет, њихово „мало“ је у ствари у збиру огромно.

6. и 7. То су прилике да се развије медијска кампања у правцу „Национална држава – не ЕУ“.

Политика

Све ове и друге активности немају смисла ако се не преточе у реалну политику. А то значи да је коначни циљ да се на крају постигне формирање једне изборне листе свих политичких партија, покрета и организација које су против уласка Србије у ЕУ, за одбрану Косова и Метохије и развој националне државе.

Свакоме ко прати политику у Србији мора бити јасно да би овако формирана листа сама освојила власт у Србији. А без полуга власти није могуће остварити економски развој, демократију, изградњу инситуција, обезбедити квалитетно образовање, здрвство, медије, оснажити војску и одбранити територијални инегритет земље.

Наравно, национална држава може бити и добра и лоша. Али Србија у ЕУ ништа од горе набројаног не може да оствари. Ми своју државу можемо да поправљамо, а Брисел никада.

Такође је веома важно држати се ових основних заједничких неспорних поставки и не ширити број захтева како би удруживање било реално остварљиво. Кад се сломи ова стега „ЕУ нема алтернативу“, у којој смо данас, онда ће се у медијски и другој (стручној) слободној расправи дискутовати друга питања.

Све, условно речено, мање групације и организације, треба да имају разумевања за то да ДСС и СРС, због своје сложености, не могу у кратком року да донесу потребне политичке одлуке у овом правцу.

На крају, ако групација и не успе да иде у једној колони, онда свакако не би смело да их буде више од две, уз обавезан споразум о међусобном уважавању.

Све што сам навео, само је почетак. И то само струтура почетка. Стабилизована и елемнтарно сређена Србија је данас 6-7 година далеко. Ако се добро и предано ради.

Велика промена које се догодила је у томе што сада све зависи од нас. Власт, све са ЕУ и САД, ништа не може да уради да нас заустави.

Мислим да није време ни за велике речи ни за велика дела. Само за елемнтарно поштење и истрајност. И да свако од нас учини своје „мало“. У том случају, већ средином 2013. све ће бити другачије, а то значи много боље него данас.